Enciklopedija Wiki
Advertisement


1864 . - Suspendovano Društvo srpske slovesnosti obnovljeno je pod imenom Srpsko učeno društvo, na taj način što su svi članovi suspendovanog Društva imali priliku da pismeno izjave ministru prosvete da se prihvataju članstva u Srpskom učenom društvu. Osnovni zadatak Društva bio je: "zanimati se naukama i veštinama, u koliko se one najbliže odnose na Srpstvo". U početku, Društvo je imalo dvadeset četvoro redovnih, četrdeset četvoro počasnih i šezdeset četvoro korespondentnih članova. Rad Društva odvijao se u četiri odseka: Odsek za nauke moralne, jezikoslovne i literarne; Odsek za nauke prirodoslovne i matematične; Odsek za nauke istorijske i državne; Odsek za veštine. 

1871 . - Rođen je Grigorij Jefimovič Rasputin, sibirski seljak pustolov, a zatim verki sektaš. Bavio se "lečenjem i proricanjem". Preko sujeverne i razvratne aristokratije dospeo je na carski dvor, gde je vršio veliki uticaj na porodicu poslednjeg ruskog cara Nikolaja, a naročito na caricu. Njegov štetan uticaj naročito se pokazao u Prvom svetskom ratu, kada je okružen nemačkim agentima i aferašima uticao na smenjivanje i postavljanje vojnih zapovednika i ministara. Decembra 1916. sklopljena je protiv njega zavera monarhista koji su verovali da će njegovim ubistvom spasti monarhiju, te ga je ubio knez Jusufov. 

1883 . - Rođen je Benito Musolini, italijanski državnik i političar. Oktobra 1922. sa kongresa fašističke partije koji je održan u Napulju, organizovao je pohod na Rim u kojem je učestvovalo 60.000 fašista. Prestrašen pohodom i opštim stanjem u zemlji, kralj Vitorio Emanuel poverava mu mandat za sastav vlade. Od tada počinje Musolinijeva fašistička diktatura u Italiji, koju karakteriše strahovit teror i imperijalistička politika. Kao "duče" (vođa), vodio je ratove protiv Etiopije 1936, Albanije 1939, Francuske i Grčke 1940, Jugoslavije 1941 i SSSR-a 1941-1943. Jula 1943. doživeo je poraz u Velikom fašističkom veću. Kada je obrazovana nova vlada maršala Badolja, Musolini je uhapšen. Ubijen je 1945. godine. 

1890. - Umro je Vinsent Van Gog, holandski i francuski slikar, jedan od najoriginalnijih i najtemperamentnijih evropskih slikara. Početni period vezuje ga za realizam, ali nakon prelaska iz Holandije u Pariz, on rasvetljava paletu boja i uklapa se u impresionistički stil. Karakteriše ga jaka ekspresivnost i emotivnost. Slike su proizvod njegovih emocija. Dela: "Doktor Gaše", "Slika moje sobe", "Suncokreti", "Žitno polje pod čempresima", autoportreti... 

1900. - Anarhista Gaetano Bresci izvršio je atentat na italijanskog kralja Umberta I. 

1920. - Ministarstvo vojske i mornarice formiralo je "Odeljenje za vazduhoplovstvo". 

1948. - Engleski kralj Džordž VI otvorio je 14. Olimpijske igre u Londonu. 

1956. - "Calypso" Žaka Kustoa usidrio se na 7.500 metara ispod mora, čime je postavljen rekord. 

1965. - Održana je premijera filma Bitlsa "Help" kojoj je prisustvovala i kraljica Elizabeta. 

1981. - Venčali su se princ Čarls i lejdi Dajana Spenser.  Kategorija:Dani u godini

Advertisement