Enciklopedija Wiki
Advertisement

Porodični poslovi: astronomija[]

U 17. i 18. veku u Evropi se osnivaju prva naučna društva i akademije nauka. Najstarije je svakako ono u Rimu (Accademia dei Lincei), osnovano 1609. godine. Zatim se 1660/1662. osniva Londonsko kraljevsko društvo (Royal London Society), koje danas ima više od hiljadu članova, od kojih svega 3% čine žene. U Francuskoj Luj XIV osniva 1666. Kraljevsku akademiju nauka u Parizu (Academie Royale des Sciences), a 1700. osnovana je i Akademija nauka u Berlinu (Berlin Akademie der Wissenschaften). Sa druge strane Atlantika osnovani su Američko filozofsko društvo 1743. i Nacionalna akademija nauka 1863, među čijim članovima danas ima oko 5% žena. Žene će, međutim, još tri stoleća čekati da budu punopravne članice ovih institucija. Prve će biti primljene u Londonsko kraljevsko društvo Mardžori Stivenson (Marjory Stephenson) i Ketlin Longsdejl (Kathleen Longsdale) 1945, zatim u Berlinsku akademiju nauka Liza Majtner (kao dopisna članica) 1949. i, najzad, Ivon Šoke Bruat (Ivone Choquet Bruhat) 1979. u Francusku akademiju nauka (Kohlstedt, 1999; Oglivie et al., 2000; Milar i sar., 2003).

U Engleskoj je zvanično ženama omogućeno da se bave astronomijom tek po otvaranju ženskog Kraljičinog koledža (Queen’s College) u Kemb ridžu (1848). Kraljevsko astronomsko društvo 1835. dozvolilo je ženama da prisustvuju predavanjima u prostorijama društva, ali je tek 1916. prva žena primljena kao aktivna članica. Bila je to Meri Brag (Mary Bragg), udata za astronoma Vilijama Hejgensa (William Hagens). Pre nje, počasne članice Društva bile su Karolina Heršel i Meri Samervil.

U Nemačkoj i Francuskoj žene su se još od 16. veka bavile astronomijom, koja je u to vreme bila pravi porodični posao koji je zahtevao strpljenje, duga osmatranja noćnog neba i dugotrajne proračune. Majke, sestre, supruge i ćerke bile su tu da odmene i pomognu svojim sinovima, braći, supruzima, očevima. Navodno je Celzijus na svom putovanju po Evropi 1711. izjavio da mu se čini da je sudbina svih astronoma da imaju učene sestre. Takođe, astronomija nije zahtevala blisku saradnju sa drugim istraživačima i timski rad, a kao jedna od sedam slobodnih veština mogla je da se predaje i ženama (Hamilton, 2000).

Prva žena u istoriji moderne astronomije nesumnjivo je Sofija Brahe (Sophia Brahe, 1556–1643), deset godina mlađa sestra i desna ruka svoga brata čuvenog astronoma Tiha Brahea. Rezultati njihovih zajedničkih astronomskih osmatranja omogućili su Kepleru da izvede svoje proračune o putanjama planeta. I posle bratovljeve smrti Brahe je nastavila svoja istraživanja, ne samo u astronomiji već i u medicini i hortikulturi. Kao retko koja naučnica, bila je poznata već za svog života. I danas neki univerziteti u Danskoj i drugim evropskim univerzitetskim centrima koriste njene rukopise kao primer naučnog istraživačkog metoda (Oglivie, 1986; Hamilton, 2000). thumb|Sophia Brahe thumb|Statua Marija Kunic u njenoj rodnoj Svidnici (Poljska)


Druga poznata astronomkinja Elizabeta Kaufman Hevelins (Elizabeth Catherine Koopmann/Kaufmann 1647–1693) nije u istoriju astronomije ušla uz podršku brata, već muža, poznatog poljskog astronoma Johana Hevelinsa. Johan je bio trideset šest godina stariji od Elizabete i kada su se venčali imao je značajan ugled u naučnim krugovima. Elizabeta i Johan zajedno su objavili katalog Prodomus astronomicao, koji predstavlja najobimniji popis zvezdanog neba bez upotrebe teleskopa.

I u svoje vreme poznata Marija Kunic (Maria Cunitz, 1610–1664) prevela je Keplerove radove i korigovala njegove tabele o kretanju planeta. Njena precizna objašnjenja su olakšala razmevanje Keplerovog rada, a njeni prevodi postali su osnova za proučavanje Keplerovih dela. Nazivali su je „ona koja je najbliža muzi astronomije“, prema nazivu njene knjige Urania Propitia.

Jedna druga Marija, Kirh (Maria Margarethe Kirch Winkelmann, 1670 –1728), ćerka luteranskog sveštenika i supruga Gotfrida Kirha, kraljevskog astronoma u Berlinu, astronomijom se bavila i pre braka, ali joj je udaja obezbedila profesionalnu karijeru. Kao i u slučaju Elizabete i Johana Hevelinsa, i Gotfrid je bio skoro trideset godina stariji od Marije. Kada su se upoznali i venčali on je već imao status poznatog astronoma. Marija Kirh je 1702. otkrila jednu kometu i izračunala njenu orbitu, što je i danas, uz svu pomoć kompjutera, složen posao. Posle muževljeve smrti nastavila je da radi sa sinom, kasnije direktorom Berlinske opservatorije, i ćerkama Kristinom (Christine Kirch, 1696–1782) i Margaretom (Margaretha Kirch, 1690–1720), svojim „nevidljivim pomagačicama“. Zaposleni u opservatoriji zvali su je upraviteljica u senci. Ponudu za mesto carskog astronoma na dvoru Petra Velikog odbila je da ne bi napustila sina. Berlinska akademija nauka je 1712. prvo odbila da je primi za počasnu članicu, ali je kasnije, zahvaljujući zalaganju poznatog filozofa i matematičara Lajbnica, Kristina Kirh ipak bila primljena u Akademiju (Kohlstedt, 1999; Stephens, 2011).

Sredinom 18. veka i Pariska opservatorija otvara vrata ženama, zaslugom njenog direktora Žeroma Lalanda, koji ih je angažovao za pojedina osmatranja, prvenstveno za proračun putanje Halejeve komete 1759. godine. Na tom zadatku je radila i već poznata astronomkinja amaterka Nikol Lepot (Nicole Reine Hortenzia Lepaute, 1723–1788), kasnije angažovana i na osmatranjima pomračenja Sunca (1762. i 1764). Nikol Lepot je sarađivala ravnopravno sa poznatim francuskim astronomom Kleroom, koji je kasnije objavio rezultate njihovih zajedničkih proračuna samo pod svojim imenom. Odredila je i gravitacioni uticaj Jupitera i Saturna na putanju Halejeve komete. Njene proračune i kataloge mnogi smatraju temeljima razvoja savremene astronomije. Zajedno sa mužem, dvorskim sajdžijom, istraživala je i fenomen periodičnog kretanja i odredila zavisnost broja oscilacija u jedinici vremena od dužine klatna. Međutim, ovaj zajednički rad (Traite d’horlogerie) objavljen je samo pod imenom njenog muža (Lynn, 1911; Hamilton, 2000; Oglivie et al., 2000). Danas ime Nikol Lepot nosi jedan krater na Mesecu i jedna ruža. thumb|Nikol Lepot

Značajno ime u oblasti lunarne astronomije takođe je astronomkinja amaterka Luiz di Pijeri (Elizabet Louise du Pierry, 1756–1789), poznata kao Madam de Pijeri. Lalandova rođaka, Mari-Žan Laland (Marie-Jeanne Lalande) takođe se bavila astronomijom, držala popularna predavanja o astronomskim pojavama i prva precizno izračunala geografski položaj grada Pariza. Ona je bila i prva žena koja je držala predavanja iz astronomije na Pariskom univerzitetu. Na Pariskoj opservatoriji radila je i Žan Dume (Jeanne Dumee, umrla 1706), poznata po udžbenicima i popularnim tekstovima iz astronomije. Ona je čvrsto zastupala stavove da se muškarci i žene ne razlikuju po umnim sposobnostima. Njeni rukopisi se danas čuvaju u Nacionalnoj biblioteci u Parizu (Oglivie et al., 2000).

Najpoznatija astronomkinja u Evropi u 18. veku svakako je bila Karolina Heršel (Caroline Lucretia Herschel, 1750–1848) iz Hanovera. Ona je napustila karijeru operske pevačice i pridružila se svojoj braći Vilijamu i Aleksandru u astronomskim istraživanjima u Londonu. Kada je Vilijam 1781. otkrio planetu Uran i dobio položaj kraljevskog astronoma, brat i sestra su napravili u to vreme najveći teleskop i u narednih dvadeset godina zajedno otkrili brojna nebeska tela i izdali katalog koji sadrži opis više od hiljadu dvojnih zvezda. Sama je otkrila osam kometa. Bila je počasna članica Kraljevskog astronomskog društva u Londonu (izabrana 1835. zajedno sa Meri Samervil) i članica Kraljevske irske akademije. Dobila je zlatnu medalju Kraljevskog društva 1828. i zlatne ordene od danskog i pruskog kralja za zasluge u astronomiji. Kralj Džordž III zvanično ju je postavio za pomoćnicu kraljevog astronoma, što je svakako bio položaj koji nijedna žena pre nje nije zauzimala. Međutim, sama Karolina Heršel je malo vrednovala sopstveni rad i u pismima rođacima i dnevnicima koje je vodila opisivala ga je jedva nešto vrednijim od posla domaćice (Stephens, 2011; Hamilton, 2000).

thumb|Karolina Heršelthumb|Nacrt teleskopa Karoline Heršel

Advertisement