UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA
PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUĐE
SEMINARSKI RAD IZ STVRANOG PRAVA
POJAM STVARI I PODELA STVARI
AUTOR RADA: MENTOR:
Aleksandra Milić 167š/11 Prof. Dr Sinisa Ognjanovic
POJAM STVARI
Jednu od tri oblasti privatnog prava, prema klasifikacijama u Gajevom udžbeniku cini i IUS GUOD AD RES PARTINET 1 ili pravo koje se odnosi na stvari. Stvar, kao deo prirode, je neposredan ili posredan objekat subjektivnih prava, kako u stvarnom, tako i u naslednom i obligacionom pravu. Stvar je u rimskom imovinskom pravu središnji pojam.Savremena doktrina definiše stvar (res,corpus) kao deo prirode dostupan čoveku kojim on zadovoljava neki pojedinačni ili kolektivni interes i nad kojim postoji pravo svojine ili neko drugo pravo. Tačnije, pod telesnim stvarima se podrazumevaju materijalni delovi prirode koji ispunjavaju dva uslova (zadovoljavaju dva zahteva). Prvi je fizički i on se sastoji u tome da je taj deo materijalne prirode fiktički ili virtuelno u ljudskoj vlasti. Tako, na primer: vazduh, sunceva svetlost i toplotasa gledišta prava nisu stvari jer se ne nalaze u ljudskoj vlasti. Stvari su i prirodne snage, odnosno energije u obliku elektriciteta, toplote, gasa, ukoliko su potčinjenje čovekovoj vlasti I stavljenje u njegovu službu. Neki zakonici to izričito propisuju. 2 Drugi uslov je pravni i on se sastoji u tome da na delu materijalne prirode koji je u ljudskoj vlasti, postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. Ovaj uslov se sastoji u tome da taj deo prirode nije isključen iz prometa, da se nalazi u građanskopravnom prometu. Rimski pravnici su smatrali da je stvar ono sto je celina I predmet u nekoj pravom uređenoj vezi među ljudima. Prema njihovom mišljenju , stvar ima dva atributa:1) stvar podrazumeva određenu celinu I1 Ius guod ad res partinet-pravo koje se odnosi na stvari, Rimsko pravo, Antun Malenica, Novi Sad, 2008.2 Čl. 713. Švajcarskog građanskog zakonika, čl.947.Grčkog građanskog zakonika od 1946.godine, čl. 23 ranijeg važećeg Čehoslovačkog građanskog zakonika od 1950.godine3 2) stvar je ono što se javlja kao predmet u nekom odnosu koje pravo reguliše.Danas je pitanje stvari znatno proširenije nego u doba Rima. Stvar je svaka materija na kojoj se može imati faktička vlast I svojina ili drugo stvarno pravo.Kod nas je uobičajena definicija koja polazi od tri elementa : telesnost ( deo materijlne prirode) , postojanje ljudske vlasti i postojanje svojine ili drugog stvarnog prava. Jedan od mnogih načina definisanja stvari je taj da je stvar sve što je telesno I što služi za ljudsku upotrebu.Kada je reč o telesnim stvarima, rimska pravna nauka shvata celinu na način koji je primeren pravu. Pravni pojam celina nije isključivo vezan za ono što se u prirodi opaža kao izdvojeni materijalni oblik. Ista materija u jednoj pravnoj situaciji može biti celina I posebna stvar, a u drugoj to svojstvo gubi. Primer za to je grlo stoke. Ono je posebna fizička celina I pravo u njoj vidi stvar ako je predmet pravnog odnosa, ako se prodaje, ako je ukradeno I sl. Ako, međutim, neko grlo stoke bude priključeno stadu koje je predmet pravnog odnosa , pravo ga više ne smatra celinom I posebnom stvari, jer je celina I stvar u tom odnosu stado.Elastično shvatanje pojma celine prisutno je I kod bestelesnih stvari. Rimljani su bestelesnim stvarima smatrali razna imovinska prava. Tako je , na primer, zaostavština sa stanovišta prava jedna celina I bestelesna stvar kada ostavilac u testamentu njom raspolaže kao celinom, a pretvara se u više celina I posebnih stvari kada ostavilac pojedine delove zaostavštine u svom testamentu legira. Kao što vlasnik stada može raspolagati celim stadom ili životinjama pojedinačno, tako ostavilac može raspolagati celom zaostavštinom ili pojedinim njenim delovima.Dakle, celina I stvar može postati sve ono što odredi titular prava.Korelat pravnom pojmu celina stvari je pojam deo stvari. Celina predstavlja ono što je obuhvaćeno istim pravnim režimom, a deo je ono što je kvota u okviru tog pravnog režima. Dakle, stvar je deo materijalne prirode a koja je u čovekovoj vlasti i na kojoj može postojati i pravo svojine ili bilo koje drugo pravo. Ona kao takva služi za zadovoljenje čovekovih potreba. Da bi se deo materijalne prirode smatrao za stvar, potrebno je da se ispune dva uslova: fizički i društveni.Fizički se ogleda u tome što ona kao materijalni deo prirode mora da dospe u fabričku vlast čoveka. Društveni uslov se sastoji u tome što materijalni deo prirode kao stvar u pravu treba da bude istovremeno roba i da je kao takva namenjena ekonomskom I pravnom prometu
https://documents.tips/documents/pojam-stvari-i-podela-stvari.html
ITERATURA:
- Prof. dr Antun Malenica, Rimsko pravo, Novi Sad, 2008;
- Dr Obren Stanković;dr Miodrag Orlić; STVARNO PRAVO, Beograd, 2004;
- Prof. dr Radomir D. Lukić, Budimir P. Košutić, UVOD U PRAVO, Beograd,
2006;
- Dr Marija Draškić, PORODIČNO PRAVO I PRAVA DETETA, Beograd,
2005;
- Prof. dr ilija Babic, Privredno pravo, Univerzotet Singidunum, Beograd,
2008;
- Prof. dr Ilija Babić, Osnovi imovinskog prava, Uvod u građansko pravo I
stvarmo pravo, Službeni glasnik, Beograd, 2008;
- http://www.pravopedia.rs/index.php?title=Stvari_(Res)
https://documents.tips/documents/pojam-stvari-i-podela-stvari.html